April u Sarajevu i Beogradu: Koliko nas još ima

Sarajevo devedesetih godina 20. vijekaPre 18 godina počela je beogradska agresija na Sarajevo preko paljanskih ubica – danas taj dan obeležavaju mladi koji tada još nisu mogli da razmeju srbijanske državne televizije, rokeri koji nastavljaju poruku benda Rimtutituki: Ispod šlema – mozga nema

Agresija na Sarajevo i Bosnu i Hercegovinu počela je – svako ima svoj datum – 6. aprila, pre tačno 18 godina; u Sarajevu je poginulo 11.000 ljudi, od toga 1.601 dete. Sarajevska je opsada duga 1.425 dana najduža u istoriji modernog ratovanja. Tokom ovog ubijanja prosečno je 329 granata dnevno padalo na Sarajevo, rekord od 3.777 ispaljenih granata srpske snage sa navođenjem zvaničnog Beograda (gratis) zabeležile su 22. jula 1993.

Opsadu su obeležili patnja, smrt najbližih, glad i žeđ, hladnoća i strah, granate su ispaljivane na bolnice, obdaništa, bogomolje, kuće, stanove, groblja.

U Beogradu koji danas (utorak) obeležava 69 godina od fašističkog bombardovanja grada, jedne od najtežih tragedija u svojoj istoriji, ubijanja ljudi i civilizacijskih vrednosti, nema sećanja na početak sarajevskog pakla. Nisu se setili nezavisni intelektualci, tako su se tada zvali ideolozi smrti iz Srpske akademije nauka i umetnosti, Udruženja književnika Srbije i ostalih bunkera, nije se od njih ni očekivalo da podsete da je stožer ubijanja Sarajeva bio u Beogradu. Setili su se samo mladi (Inicijativa mladih za ljudska prava) od kojih neki tog davnog 6.aprila 1992. nisu znali ni da čitaju. U svakom slučaju, nisu mogli da shvate zlokobne poruke srbijanske državne televizije koja je tragično uspešno pravila baražnu vatru za paljanske ubice.

Rok koncertom na Platou Filozofskog fakulteta u utorak u 19 sati rokeri mlađe generacije (Repetitor,Multietnička atrakcija,Lira vega, Stuttgartt online i Superkvartet) podsećaju na to da su njihove starije kolege 6.aprila 1992, u jezivoj mešavini bunta i kreativnosti, zavapile na svoj način:

Mir je najlepša devojka
Koju ne može imati svako
Ako ne mogu da letim
Ja neću da puzim
Jer kad puzim
Ja ne mogu da guzim.
MIR! MIR, BRATE, MIR!
Nećemo da pobedi
Narodna muzika.
Više volim tebe mladu
Nego pušku da mi dadu
MIR! MIR, BRATE, MIR!
Prljave borbe
U ljubavne torbe.
Manje pucaj, više tucaj
MIR! MIR, BRATE, MIR!
Suviše si mlad
Da bi popio ‘lad.
Ispod šlema mozga nema
MIR! MIR, BRATE, MIR!
Kuda svi
Nemoj i ti
Jer ko izda
Biće prokleta pizda
MIR! MIR, BRATE, MIR!
Ne možes pobeći
Od nečeg što je tu
Sveprisutno.
MIR! MIR, BRATE, MIR!
Rimtutituki… Rimtutituki… Mir…
Koliko vas još ima? Koliko vas još ima?
Na parove razbrojs\’!
Prvi! Drugi! Prvi! Drugi!
Prvi! Drugi! Prvi! Drugi!
Prvi! Drugi!
Prvi!
Mir… Mir je najlepša devojka
Koju ne može imati svako!
Mir… Mir, brate, Mir…

Ovo su stihovi pesme “Slušaj ‘vamoâ” ad hoc sastava Rimtutituki, osnovanog da pošalje jasnu antiratnu poruku mladima u Srbiji i da se suprotstavi mobilizaciji za rat u Bosni. Deo tanane antiratne istorije Beograda devedesetih su i fakti da su Milan (EKV), Gile, Švaba, Čavke (Električni orgazam) i Jovec (ex Električni orgazam) oformili Rimtutituki na potpisivanju peticije protiv mobilizacije. Pokušali su, na svoj način.

Selimovićevski rečeno – šta ima ljudskije za čoveka, nego da pokuša i da ne uspe.

Mir!

piše: Bojan Tončić

Koliko vam se sviđa ova objava?

Kliknite na srce da ocijenite!

Prosječna ocjena / 5. Do sada ocjenjeno:

Objava nema ocijena! Budite joj prvi :)

Objavljeno u Nekategorisano

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *