Čudan zeman nastade

Sarajevo 1799Ovom pjesmom autor se žestoko zamjerio tadašnjoj sarajevskoj “finoj gradskoj raji”, te bosanskim i turskim vlastima, što je rezultiralo prvo progonom iz ‘slobodarskog’ Sarajeva u Travnik, potom dekapitacijom iliti odsijecanjem glave:

Čudan zeman nastade,
sve zlikovac postade,
din-dušmanin ustade;
šta se hoće zaboga?

Već takata nestade,
zlo nam svako postade,
dobrih ljudi nestade;
šta se hoće zaboga?

Ne ugledaju u ćitab,
ne uzimaju hič-dževab,
niti misle na hesab;
šta se hoće zaboga?

Ovo trpit\’ – teška muka,
a još više turska bruka,
munafika stoji huka;
šta se hoće zaboga?

Turčin nema amela,
krivda pravdu zamela,
pa se pravda omela;
šta se hoće zaboga?

Nasta čudna ulema,
jer ne čine amela,
od njih jedna proloma;
šta se hoće zaboga?

Ulemskoga sada hala,
zalud njima gdjegod hvala,
vrat slomiše porad mala;
šta se hoće zaboga?

Nije kader biti imam,
a kaže se potamam,
jordam čini k\'o šeh-islam;
šta se hoće zaboga?

Svi veziri pravo sude,
pa i paši dobro bude,
al\’ murtati krivo gude;
teška muka, zaboga.

I kod paša ima ljudi,
Ko je dobar vrlo hudi,
kad je više zlijeh ljudi;
niko ne zna do Boga!

Ilhamija, 18. st.

odabrao Amir Knežević

Koliko vam se sviđa ova objava?

Kliknite na srce da ocijenite!

Prosječna ocjena / 5. Do sada ocjenjeno:

Objava nema ocijena! Budite joj prvi :)

Objavljeno u Nekategorisano

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *