Čovek je samostalan, za sebe tek onda kad stoji na vlastitim nogama, a na njima stoji kada svoje bitisanje duguje isključivo samom sebi.
Kome je milost, sažaljenje i licemerstvo potrebno? Ljubav je tu kad je tu!
Umetnost i dokolica je opasan, zajedljiv komad u pogledu svoje suštine koja ubija. Suština sveta koju pokušavamo stvoriti kako bismo sačuvali svoje vrednosti i kako bismo dobili mogućnost stvaranja novih… Građenje tih vrednosti ponekad nas zna odvući od sopstvenog života i učiniti da počnemo želeti novi život… A u slučaju i da stignemo do samoostvarivanja može se desiti da izgubimo sebe.
Umetnost traži žrtve? Da li je glavni protagonista zaista žrtvovao sve oko sebe za sebe? Gde je granica između posla i privatnosti? Da li lik Aleksa oslikava povređenu sujetu dobro poznatu u našim pozorištima?
Okretanje vlastitoj subjektivnosti, svom intimnom doživljaju sebe u svetu, svojim nepoznatim porivima, kako bi se u njima održali…
Ovaj komad se može definisati i kao tragedija jedne glumačke porodice kao i svih ljudi u celom svetu.
Ne napuštajući svoju sopstvenu individualnost, Aleks Čejni, želeo je da sam bude drama. A da li je to dramatično?
piše: Nemanja Ranković
Gostovanje Narodnog pozorišta Užice
Autor: Stojan Stiv Tešić
Režija: Nemanja Ranković
Lica:
Aleks – Slobodan Ljubičić
Lenor – Divna Marić
Marija – Biljana Zdravković
Majka – Bojana Zečević
Kćer – Ivana Pavićević
Vrijeme: 27. mart 2009 @ 19:30h
Mjesto: Narodno pozorište, Sarajevo
mapa područja
zasto ovo pise na ekavici ?
Elma, hvala na upitu. Autor postavljenog teksta ga je napisao na ekavici.
Slijedi prevod na ijekavicu: