U predvečerje sarajevskog petka, na Čobaniji smo čekali tramvaj. I dočekali.
Eso je izgledao odsutno, a ja sam se već odavno odvikao da prijatelje pitam kako su i šta rade, jer po sebi znam da bih svakoga ko me tako nešto pita najradije zatjerao u krasni kurac.