Avdo Lemeš: Ima l’ jada ko kad akšam pada?

Ima l’ jada ko kad akšam pada,
kad mahale fenjere zapale,
aj kad saz bije u pozne jacije,
kad tanahni dršću šadrvani?

Aman jada ko kad akšam ovlada,
kad klepeću drvene nanule,
aj, kad klepeću drvene nanule,
kad zasjaje džamfezli dimije?

Usne male kad šapću iz tame:
‘Milo gonđe da l’ još misliš na me?’
Aj, draga dragog doziva bez daha:
‘Aman luče, mrijem od sevdaha!’