Lepo je voleti Sarajevo

Svaki odlazak i povratak sa letovanja, vodio je, nekako, kroz Sarajevo.

Sarajevski mostovi

Lako je Sarajlijama da vole Sarajevo. I kad nisu tamo, nose ga sa sobom. To je urođeno. Mi ostali morali smo da se izborimo za to pravo. Nije bilo dovoljno što su nas roditelji vodili u taj lepi grad davnih sedamdesetih. I cele sledeće decenije smo se družili sa Mariom i Sašom, sa Dinom i Senom, zaljubljivali se u Jelenu, budili se kod Naze posle mnogo piva, sa Ismetom, pravo iz diskoteke išli na ćevape i sirnicu. Koliko smo samo puta kampovali na Ilidži, niko i ne broji.

Svaki odlazak i povratak sa letovanja, vodio je, nekako, kroz Sarajevo. Ulcinj, Zadar, Cavtat i Umag, ma prosto, gde god da se krenulo, moralo je preko Romanije. Šta je dvjesta kilometara puta više u odnosu na one lepe devojke koje nisu baš uvek nas čekale, ali smo mi uvek dolazili. Širok grad, još širi ljudi. I ne samo geografski centar one stare Juge, nego i njena duša. I srce. Taman kad smo stekli pravo da volimo Sarajevo, morali smo da odemo. I dugo, dugo nas već nema. Da li je i ono tužno bez nas, kao mi bez njega. Nada li se našem povratku jednog dana? Želi li nas još? Jer, tužni smo, želimo i nadamo se.

piše: Vlada S., 2013