Sjećanje: Osman Đikić

Osman Đikić je bio bosanskohercegovački pjesnik, pisac, dramatičar, javni i društveni radnik.

Osman Đikić (1879 - 1912)
Osman Đikić (1879 – 1912)
Rođen je 1879. godine u Mostaru, gdje je završio ruždiju i nekoliko razreda gimnazije. Kad je isključen iz gimnazije, seli se za Carigrad, gdje nastavlja školovanje.

Iz Carigrada odlazi u Beograd, a onda u Beč, gdje završava trgovačku akademiju. Kao bankovni činovnik je radio u Zagrebu, Brčkom i Mostaru.

Književnik

Poeziju počinje pisati veoma mlad, a objavljuje u listovima ‘Bosanska vila’, ‘Zora’, ‘Behar'… Objavio je zbirke pjesama ‘Pobratimstvo’ (1900), ‘Muslimanskoj mladeži’ (1902) i ‘Ašiklije’ (1903).

‘Sve sevdahom živo gori,
Ljubovanju sve se dalo,
Samo moje srce nije
Premaljeće razigralo.’

(Behar geldi)

Nikad nije objavljena Đikićeva zbirka poezije ‘Hercegovački biser’ (Srpskemuslimanske narodne ženske pjesme u Hercegovini).

Osman Đikić je i autor drama ‘Zlatija’ (1906), ‘Stana’ (1906), i ‘Muhadžir’ (1909), koje su se prikazivale na zabavama sarajevskog kulturnog društva ‘Gajret’.

Skupljao je narodne umotvorina koje nikad nije objavio, već je svoju kolekciju ustupio Srpskoj akademiji nauka u Beogradu.

Političar

Kada je 1909. godine izabran za sekretara muslimanskog kulturnog društva ‘Gajret’ i urednika istoimenog lista, seli u Sarajevo gdje već 1910. godine pokreće politički list ‘Samouprava’.

U vrijeme prvih saborskih izbora u Bosni i Hercegovini, 1910. godine, Đikić je jedan od kandidata Socijal-demokratske stranke za treću kuriju.

Osman Đikić je umro 30. marta 1912. godine u Mostaru.

Koliko vam se sviđa ova objava?

Kliknite na srce da ocijenite!

Prosječna ocjena / 5. Do sada ocjenjeno:

Objava nema ocijena! Budite joj prvi :)

6 Odgovori na “Sjećanje: Osman Đikić”

  1. Srbin muslimanske vjeroispovjesti. Bas u Mostaru ima njegovo turbe, gdje mu je ime ispisano na ćirilici. Za više informacija, pročitati knjige i djela prof.dr. Esada Zgodića.

  2. Komentar na visprenog ilegalca odakle je i onda kao i kasnije u Kraljevini SHS i potom SFRJ sve radjeno da se negira Identitet Bosanaca-Bosnjaka sa Podmetanjem Vjerskog umjesto Nacionalnog identiteta zbog cega je i zadnji rat bio logicni nastavak prethodnih Genocida.

  3. Poezija Osmana Đikića je više kineska nego srpska, a njegovo izjašnjavanje Srbinom je posljedica potpune degradacije Bošnjaka u tadašnjoj Austrougarskoj monarhiji i njegovom prihvatanju panslavenske ideje.Iako se izjašnjavao Srbinom Osman Đikić je bio dklarisani musliman. A Srbi ko Srbi duša im tuđe.

  4. У чему је проблем “илегалци”?!
    Мислите ли да је Осман био какав неписмени тип, и да је њему требао неко као Сејфудин Токић да му објасни ко је, шта је и којим језиком говори !
    Или је неки Гарашанин могао подметнути Ђикићу како да се осјећа и изјашњава !?
    Е сад што људи као Мехмед Селимовић, Осман Ђикић, Емир Кустурица мало збуњују неке људе, е то је већ друго питање.

  5. У чему је проблем “илегалци”?! Мислите ли да је Осман био какав неписмени тип, и да је њему требао неко као Сејфудин Токић да му објасни ко је, шта је и којим језиком говори ! Или је неки Гарашанин могао подметнути Ђикићу како да се осјећа и изјашњава !? Е сад што људи као Мехмед Селимовић, Осман Ђикић, Емир Кустурица мало збуњују неке људе, е то је већ друго питање.
    Бришете мој коментар, није то баш демократски. Али нема везе, бар га је модератор прочитао. И то је нешто.
    Поздрав.

  6. Srbin muslimanske veroispovesti…zao mi je sto su vam blizi Turci nego vasi pradedovi…evo deo pesme djikica ISPOVJED “Islam mi je vjera sveta
    Al’ mi ona ništ’ ne smeta da mi kuca srpsko bilo!”

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana.