Pozorište mladih: Samo nek’ ne puca

‘Samo nek’ ne puca’ tematizira jedan od najbolnijih fenomena bh. društva: mir, koji se zbog istorijskog prokletstva ovdje zove poslijeratno doba.

Samo nek' ne puca (Pozoriše mladih Sarajevo) — Samo nek’ ne puca (Pozoriše mladih Sarajevo)

Sedamnaest godina nakon potpisivanja dejtonskog sporazuma traje drama mira sa mučnim i loše uigranim igrokazima: – ‘Pomirenja’, ‘Suživota’, ‘Nostalgije za onim vremenima‘, ‘Demokratskih procesa’, ‘Integracija’, ‘Implementacija’, ‘Ustavnih promjena’, ‘Mapa evropskog puta’, i drugim oblicima političko-birokratske dramaturgije.

Narod istrajno igra u ovim predstavama koju režira domaća vlast i međunarodna zajednica. No, daleko smo i od pomirenja i od suživota, demokratskih procesa i implementacija. Kao u Kafkinom romanu Zamak, što se junak više trudi doći do zamka, on izgleda dalji i nedostižniji.

‘Samo nek’ ne puca’ tačna je i bolno precizna metafora našeg društva: Zamak odnosno naš mir, ekonomski napredak i socijalna pravda sve su nam dalji što se odmičemo od rata, pa naša, fatalizmu sklona raja, samo skromno uzdiše: šuti, samo nek’ ne puca.