‘Previše sam mahao repom, a premalo ujedao.’
Dario Džamonja
Nedavno sam sanjao svog psa Bobu kojeg su otrovali neki zli ljudi prije ravno petnaest godina.
Evo, ležao je baš tu, na podu, podigao glavu, oklembesio uši i gledao me pogledom tužnim i sretnim istovremeno.
Gledao sam i ja njega i sjetio se onoga dana kad sam ga našao već ukočenog na livadi iza kuće, skorene, zelene pjene na njušci…
Nisam ga onda upitao, jer sam bio lud od nevjerovanja, od neshvatanja da je neko mogao da mu učini tako nešto.
Pitao sam ga sada:
‘Bobo, sine moj debeli’ (tako sam mu tepao), ‘zašto, zašto…?’
On mi je odgovorio na jeziku koji sam samo ja razumio:
‘Previše sam mahao repom, a premalo ujedao.’
Ne znam šta to znači!
pisao: Dario Džamonja